U današnjem članku vam pišemo o neobičnim imenima koja su postala simboli porodične tradicije i ličnih stavova. Iako se često povezuju sa istorijskim figurama koje su imale političku težinu, u ovom slučaju ona su postala deo svakodnevnog života, s posebnim značenjem za svakog nosioca imena.
U jednom malom mestu u Bosni i Hercegovini, tačnije u Gradišci, porodica Misimović postala je poznata zbog svojih neobičnih imena – Karađorđe, Tito i Draža. Imena koja su nosili braća nisu bila slučajan izbor, već su nosila snažnu istorijsku aluziju na poznate ličnosti iz prošlosti.
Otac ove trojice braće, Vitomir Misimović, vratio se u Bosnu iz Australije i odlučio da svojim sinovima da imena koja će izazvati reakcije i biti predmet radoznalosti. Iako nije bio pristalica komunizma, niti je imao poštovanja prema Josipu Brozu Titu, svom srednjem sinu je ipak dao ime Tito. Ova odluka, kako Tito Misimović objašnjava, nije bila izraz divljenja prema Titu, već je predstavljala neku vrstu provokacije, šale, ali i odraz njegovih ličnih stavova.
Na početku života, ovo ime nosilo je sa sobom čuđenje i zadirkivanje. Tito, zajedno sa svojim braćom, nije uvek razumeo zašto su ih druga deca ismejavala zbog njihovih imena. Tek kasnije, kada su odrasli, postali su svesni značenja svojih imena i teže su podnosili poglede drugih. Jedna od anegdota koja najbolje oslikava svakodnevicu braće Misimović dogodila se tokom časa istorije, kada je nastavnik pitao ko je bio Tito, misleći na političkog lidera. Tito i njegov brat su bez razmišljanja odgovorili: “Tito je naš tata.” Ova reakcija izazvala je smeh u učionici, dok je nastavnik bio zbunjen, ne znajući da li se radi o šali ili stvarnoj istini.
Tito je rođen 1986. godine, samo nekoliko godina nakon smrti Josipa Broza Tita, i od tada je često bio u situacijama u kojima su ljudi reagovali na njegovu jedinstvenost. Ponekad su reakcije bile ljubazne, ponekad iznenađene, a bilo je i onih koji su ga kritikovali zbog imena. Ipak, Tito je naučio da živi sa svojim imenom, iako nije bilo uvek lako. Iako je ime koje je nosio izazivalo pažnju, ponekad mu je to donelo i prednosti. Na primer, službenica u opštini je ostala nakon radnog vremena samo kako bi završila papirologiju za čoveka sa tako neobičnim imenom, a policajci su ga često puštali bez kazni zbog simpatičnosti imena.
Ipak, život sa imenom Tito nije bio bez problema. Jedan pravoslavni sveštenik odbio je da krsti njegovu decu dok se ne odrekne svog imena. Tito je, ipak, pronašao način da to prevaziđe – uz pomoć kuma, promenio je ime u Tomislav kako bi ceremonija mogla da se održi. Danas, Tito živi u Glini, ima porodicu, gradi kuću i radi kao varioc. Kaže da mu ime više ne predstavlja teret i da se na komentare ljudi uglavnom smeje. Njegova supruga Zora, koju su mnogi zadirkivali zbog toga što se “udala za Tita”, nikada nije imala problem sa njegovim imenom.
Ova priča nas podseća kako ime, iako na prvi pogled nosi političku težinu i snažnu simboliku, kroz vreme može postati samo deo identiteta. Imena braće Misimović – Karađorđe, Tito i Draža – možda su nekada bila sinonim za političke ideologije, ali za njihovu porodicu ona su postala deo svakodnevnog života, puni značenja koja su daleko od političkog. Tito planira da poseti Kumrovec, rodno mesto Josipa Broza, ne zbog političkog obeležavanja, već iz lične želje da se uveri u mesto koje je tako često bilo povezivano sa njegovim imenom.
Priča ove porodice pokazuje kako jedno ime, koje je na prvi pogled povezano sa istorijskim ličnostima i ideologijama, može kroz svakodnevni život poprimiti potpuno novo značenje – lično, ljudsko i svakodnevno. To nije samo priča o provokaciji, već o tome kako porodične odluke, iako neobične, mogu oblikovati život, izazvati smeh, ali i podstaknuti razmišljanje
